US Robotics USR997932 Instrukcja Użytkownika Pobierz pdf (Strona 2)

identifikovati i opisati sve alternativne tipove svičeva koji

se mogu odabrati, karakteristike koje će se analizirati kao i

način na koji će se vršiti njihova evaluacija. Praktična

primena CMMI/DAR procedura tokom procesa odabira

sviča biće prikazana u nastavku rada.

A. Priprema uputstava za analizu odluka

Priprema uputstva za primenu procesa analize odluka je

osnovna aktivnost u formalnom procesu donošenja

odluka. Ovo uputstvo objašnjava u kojim slučajevima je

potrebno koristiti formalni metod odlučivanja, na koje

tipove odluka i na koji način ga treba primenjivati. Postoji

više tipova odluka [5]:

1. Nezavisne odluke – odluke koje mogu doneti

individualci ili grupe bez konsultacija sa drugim

zaposlenima ili grupama,

2. Koordinisane odluke – predstavljaju odluke gde

grupe moraju zatražiti mišljenje od drugih pre nego

što se odluka donese,

3. Odluke donete koncenzusom – predstavljaju odluke

u kojima se šira grupa ljudi mora složiti oko

rešenja.

U praksi bi formalizacija donošenja svake odluke

odnela isuviše vremena, tako da je potrebno definisati

pravilo kada odluke može doneti pojedinac, a kada se

odlučivanje mora formalizovati. Trivijalne, nezavisne

odluke ili odluke koje ne mogu značajno uticati na rad se

mogu donositi bez formalnog pristupa čime se ubrzava

proces odlučivanja, dok se za kritičnije odluke ili odluke

koje se donose koncenzusom koristi formalna procedura.

U praksi se formalno odlučivanje primenjuje u slučaju da

[5]:

1. Odluka može biti kritična po poslovanje, tako da

se ne može dozvoliti da se donose proizvoljno,

2. Zahtevana je transparentnost u odlučivanju što

znači da se u svakom trenutku mora znati zašto je

doneta odluka i na osnovu kojih kriterijuma,

3. Odluka se donosi timski (koordinisano ili

koncenzusom) i potrebno je imati kriterijum

odlučivanja u slučaju da ima suprotstavljenih

mišljenja,

4. Odluka može značajno uticati na projekat u

pogledu prekorač

enja rokova ili budžeta i zbog

toga se ne može prepustiti pojedincu.

U slučaju da se po navedenim kriterijumima zaključi da

se odluka mora donositi na formalni način pristupa se

formalnom načinu donošenja odluka.

B. Definisanje kriterijuma za evaluaciju

Kriterijum za evaluaciju predstavlja formalni opis

karakteristika koje su od značaja za rešenje na osnovu

kojih se donosi odluka o tome koje će se rešenje primeniti.

Ovaj kriterijum sadrži opis svojstava alternativnih rešenja

koja se moraju analizirati prilikom donošenja odluka o

jednom od mogućih rešenja koje će se izabrati.

U slučaju da je problem koji se rešava odabir svičeva

koji će se nabaviti mogu se definisati karakteristike

proizvoda kao što su jedinična cena, brzina, proizvođač i

slično, koje su bitne prilikom odlučivanja. U tabeli 1 su

navedene karakteristike svičeva koje se mogu koristiti

prilikom odlučivanja o najboljem. Ove karakteristike

predstavljaju formalni kriterijum za odabir.

TABELA 1: KRITERIJUM ZA EVALUACIJU TIIPOVA SVIČEVA.

Karakteristika Važnost

Cena -10

Brzina prenosa 9

Veličina MAC tabele 1

Garancija 3

Svakoj karakteristici u kriterijumu se može pridružiti i

njena važnost. Informacija o važnosti svake karakteristike

u kriterijumu je bitna kako bi se dala prednost svojstvima

od većeg interesa u rešenju. U primeru u tabeli 1 vidi se da

je najbitnija karakteristika cena, potom slede brzina

prenosa (Data Transfer Rate – DTR) i trajanje garancije,

dok je veličina MAC tabele (MAC address table size –

MAC) još manje bitna karakteristika. Važnosti mogu imati

pozitivan ili negativan uticaj u zavisnosti od toga da li

veća vrednost karakteristike povećava mogućnost odabira

rešenja ili ga umanjuje. Kao što se vidi u tabeli 1 cena ima

negativan predznak pošto veća cena sviča umanjuje

verovatnoću da će biti odabran.

Formalno matematički kriterijum se može predstaviti

kao vektor težina W = (K

, K

,...,K

), gde su dimenzije

vektora K

, K

,...,K

težine koje predstavljaju važnost

svakog svojstva od interesa prilikom odabira rešenja.

Ovakva vektorska reprezentacija je pogodna u slučaju

primene formalnih matematičkih modela za evaluaciju

rešenja. U primeru kriterijuma za evaluacija prikazanom u

tabeli 1 vektor težina se može predstaviti kao

četvorodimenzionalni vektor W = (-10, 9, 1, 3).

Alternativno, umesto vektora težina može se koristiti i

kolona matrica dimenzija nx1 uz sličan matematički

model.

Pored kriterijuma potrebno je detaljno opisati svaku

karakteristiku kao i razloge za davanje važnosti svakoj od

njih. Kriterijum za evaluaciju mora biti jasno prezentovan

svim učesnicima u projektu kako bi se jasno obrazložile

težine karakteristika i kako bi i ostali članovi organizacije

mogli da daju svoje mišljenje o kriterijumu i proaktivno

učestvuju u procesu odlučivanja.

Pošto se definiše kriterijum, mogu se prikupiti ponude

koje manje ili više zadovoljavaju zadati kriterijum.

C. Identifikacija alternativnih rešenja

Da bi se primenio objektivan metod donošenja odluka

potrebno je identifikovati bar dva alternativna rešenja koja

se mogu primeniti prilikom rešavanja problema. Jedna od

alternativa se mora odabrati kao optimalno rešenje

problema. Alternativna rešenja zavise od problema koji se

rešava i mogu biti tehnologija koja će biti primenjena u

slučaju da je problem odabir tehnologija, dobavljač ili

partner u slučaju da je u pitanju tender i slično. U slučaju

da ne postoje bar dva različita rešenja između kojih treba

izabrati bolje nema smisla koristiti formalni metod

odlučivanja, zato što je jedino rešenje ono koje se mora

odabrati usled nedostatka boljeg.

1 2 3 4

Jovan M. Popović 1

Komentarze do niniejszej Instrukcji

Brak uwag

US Robotics USR997932 Instrukcja Użytkownika Strona 2

Komentarze do niniejszej Instrukcji